Председнички избори у Србији 2008.

Председнички избори у Србији 2008.
← 2004. 20. јануар (I) - 3. фебруар (II) 2008. 2012. →
Регистровано6 708 697[1]
Излазностпрви круг: 4 116 844 (61.37%)Раст13,6%[а]
други круг: 4 501 622 (68.12%)Раст6,8%[б]
 
Кандидат Борис Тадић Томислав Николић
Странка ДС СРС
Бр. гласова 1. круг: 1 457 030
2. круг: 2 304 467 		1. круг: 1 646 172
2. круг: 2 197 155
Проценат 1, круг: 35,39%
2, круг: 50,3% 		1, круг: 39,99%
2, круг: 47,97%
Резултати првог круга председничких избора по општинама:
  Нема података
Резултати другог круга председничких избора по општинама:
  Нема података
Резултати другог круга председничких избора у дијаспори:
Председник пре избора

Борис Тадић
ДС

Изабрани Председник

Борис Тадић
ДС

Избори за председника Републике Србије 2008. су били девети по реду избори за председника и први од стицања независности Србије након расформирања државне заједнице Србије и Црне Горе.

Први круг избора је одржан 20. јануара, а други 3. фебруара 2008. године[2]. Кандидат који је добио највише гласова после другог круга је Борис Тадић - 50,31%, док је његов противкандидат Томислав Николић добио 47,97% гласова. То је Тадићев други мандат као председник Србије, а први по новом Уставу.

Прописи

Председник Републике Србије бира се на основу општег и једнаког изборног права на слободним и непосредним изборима, тајним и личним гласањем. Бира се на пет година.[3] Цела територија Србије, заједно са бирачким местима у иностранству, је једна изборна јединица.

Процес гласања

Право да бира председника Републике и да буде биран за председника Републике има сваки пунолетан и радно способан држављанин Републике Србије.[3]

Коначан број бирача за ове изборе био је 6.708.697. То обухвата 9.178 коју су на одслужењу војног рока, 37.053 који су са пребивалиштем у иностранству и 8.201 грађанин који је на одслужењу затворских санкција. На Косову и Метохији је регистрован 112.861 бирач.[4] Бирачи, у првом кругу, могу да гласају за једног од 9 кандидата, колико је укупно на изборној листи.

Гласа се на овереним гласачким листићима. Гласачки листићи су формата А4, беле боје. Одштампани су у 28 варијанти, чија је садржина иста а разликују се у језику и писму. Листићи са више језичких варијанти су већег формата од осталих гласачких листића. Контролни лист за проверу исправности гласачке кутије је у боји тамне кајсије.[5]

Бирач, приликом одласка на своје бирачко место, саопштава бирачком одбору име и предаје обавештење о гласању и доказ о свом идентитету (важећа лична карта, пасош или возачка дозвола). Лампом са УВ зрацима чије се светло упери на кажипрст десне руке проверава се да ли је бирач већ гласао. Бирач потписује бирачки списак и преузима гласачки листић. Потом се обележава специјалним спрејом на кажипрсту десне руке, као знак да је гласао. Ако је гласач без кажипрста, обележава се први наредни.

Гласа се заокруживањем редног броја испред имена кандидата за кога се гласа. [5]

На овим изборима је отворено 8.481 бирачка места[4]; од тога 27 у казнено-поправним заводима, 65 у иностранству – у 36 земаља [тражи се извор], и 277 на Косову и Метохији[4]. Бирачка места су била отворена од 7 до 20 часова.

Председнички кандидати у I кругу

Кандидат за председника може да буде пунолетни грађанин Србије који сакупи 10.000 судски оверених потписа бирача који га подржавају, а рок за подношење кандидатура је истекао у поноћ 30. децембра 2007.

Републичка изборна комисија је прогласила следеће кандидате и жребом одредила њихов редни број на бирачком листићу[6]:

  1. Томислав Николић, кога је предложила Српска радикална странка;
  2. Југослав Добричанин, кога је предложила Реформистичка странка;
  3. Борис Тадић, којег је предложила Демократска странка;
  4. Велимир Илић, кога је предложила Нова Србија;
  5. Иштван Пастор, кога је предложила Мађарска коалиција (Савез војвођанских Мађара, Демократска заједница војвођанских Мађара, Демократска партија војвођанских Мађара, Мађарски грађански савез);
  6. Маријан Ристичевић, кога је предложила Народна сељачка странка и Уједињена сељачка странка;
  7. Чедомир Јовановић, кога је предложила Либерално-демократска партија;
  8. Милутин Мркоњић, кога је предложила Социјалистичка партија Србије;
  9. Миланка Карић, коју је предложио Покрет снага Србије - Богољуб Карић.

Кандидат за председника биће изабран на ту функцију ако у првом кругу гласања добије више од половине гласова бирача који су гласали. Ако се то не догоди, у други круг гласања улазе два кандидата са највише гласова, а председник тада постаје онај који добије више гласова.

Председнички кандидати у II кругу

Након првог круга, два кандидата који су добили највише гласова су:

  1. Томислав Николић, кога је предложила Српска радикална странка;
  2. Борис Тадић, кога је предложила Демократска странка.

Одбијене кандидатуре

Кандидат удружења грађана Виртуелна Србија Радивој Милутиновић из Хоргоша познатији као Муја лопов није могао да се кандидује јер, како он тврди, треба да сакупи 10.000 потписа а сваки од њих мора да буде оверен судски. За то му треба 500.000 динара, а он и његове присталице, како он каже, немају пара. Његова кандидатура је одбијена због недостатка потписа.[7]

Председничка кампања

Председнички кандидати су током кампање користили следеће слогане:

Кандидат Слоган(и)
Југослав Добричанин Снага југа
Велимир Илић Изабери Србију!
Чедомир Јовановић Живот је закон!
Миланка Карић Породица је снага Србије.
Милутин Мркоњић Дела говоре.
Наш друг.
Томислав Николић Свим срцем
Иштван Пастор За Србију у којој ће свима бити добро
Маријан Ристичевић Не дам земљу за фотељу
Борис Тадић За јаку и стабилну Србију

Организације које су позивале на излазак на изборе су користиле следеће слогане [тражи се извор]:

Организација Слоган
Европски покрет у Србији Изабери председника – изабери Европу
Иницијатива младих за људска права Апстинираш – минираш!
Центар за слободне изборе и демократију Са тобом има смисла
Студентска унија Србије, Савез студената и Студентска асоцијација [1] Избори нису лутрија - изабери своју будућност

Предизборна тишина, током које је забрањена изборна пропаганда, почела 17. јануара у поноћ и трајала је до затварања биралишта.

Посматрачи изборног процеса

Изборе и регуларност изборног процеса надгледаће следеће организације:

Републичка изборна комисија није усвојила предлог да се посматрање изборног процеса одобри амбасадама Велике Британије и Сједињених Америчких Држава у Београду јер тај предлог није добио потребну већину гласова.[8]

Резултати избора у I кругу

У Уједињеном Краљевству, Канади, Португалу и САД, гласање је, одлуком РИК-а, одржано 19. јануара[9] Коначни резултати избора су објављени 24. јануара.

Кандидат Предлагач(и) Гласова у 1. кругу[10] %[11]
Томислав Николић Српска радикална странка 1.646.172 39,99%
Борис Тадић Демократска странка 1.457.030 35,39%
Велимир Илић Нова Србија 305.828 7,43%
Милутин Мркоњић Социјалистичка партија Србије 245.889 5,97%
Чедомир Јовановић Либерално-демократска партија 219.689 5,34%
Иштван Пастор Мађарска коалиција 93. 039 2,26%
Миланка Карић Покрет снага Србије - Богољуб Карић 40.332 0,98%
Маријан Ристичевић Народна сељачка странка
Уједињена сељачка странка		 18.500 0,45%
Југослав Добричанин Реформистичка странка 11.894 0.29%
неважећих[11] 78.462
Бирачко право искористило[12] 4.117.870
Бирача у бирачком списку[11] 6.708.697
Резултати избора у првом кругу по општинама :
  Нема

Резултати избора у II кругу

Коначни резултати другог круга које је објавила Републичка изборна комисија:[1]

Кандидат Предлагач Коначни бр. гласова у II кругу %
Томислав Николић Српска радикална странка 2.197.155 47,97%
Борис Тадић Демократска странка 2.304.467 50,31%
неважећих 78.806
Бирачко право искористило 4.580.428
Бирача у бирачком списку[13] 6.723.762

Одзив бирача

Одзив бирача је у великој мери повећан у односу на претходне председничке изборе из 2004. године и највећи у односу на све одржане изборе до 2008. године још од избори за председника Савезне Републике Југославије 2000. године.

  • Одзив бирача у првом кругу ових председничких избора је био 4.117.870 односно 61,38% од уписаних 6.708.697 бирача уписаних у бирачки списак.[12] На претходним председничким изборима одржаним 2004. у првом кругу излазност је била 47,75% од уписаних 6.532.263 бирача[14].
  • Одзив бирача у другом кругу ових председничких избора је био 4.580.428 односно 68,14% од уписаних 6.723.762 бирача уписаних у бирачки списак. На претходним председничким изборима одржаним 2004. у другом кругу излазност је била 48,36% од уписаних 6.532.940 бирача[15].

Види још

Напомене

  1. ^ У односу на први круг председничких избора из 2004.
  2. ^ У односу на први круг ових избора

Референце

  1. ^ а б Извештај о коначним резултатима избора за председника Републике Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2008), Републичка изборна комисија
  2. ^ Б92 - „Избори 20. јануара”. 12. 12. 2007. Приступљено 14. 4. 2013. 
  3. ^ а б „Закон о избору председника Републике”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2008. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  4. ^ а б в „Коначан број бирача 6.708.697”. Приступљено 14. 4. 2013. [мртва веза]
  5. ^ а б „Правила гласања”. Приступљено 14. 4. 2013. [мртва веза]
  6. ^ „Седнице РИК-а, архива”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2008. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  7. ^ „Муја лопов за председника”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2008. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  8. ^ „Прес“ - „РИК: Без посматрача представника амбасада САД и Британије”. Приступљено 14. 4. 2013. [мртва веза]
  9. ^ Б92 - „Данас гласање у четири земље”. 19. 01. 2008. Приступљено 14. 4. 2013. 
  10. ^ „Тридесетдевета седница Републичке изборне комисије, 23. јануар 2008. године”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2008. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  11. ^ а б в Коначни резултати првог круга председничких избора[мртва веза], РТС
  12. ^ а б „Извештај РИК-а”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2008. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  13. ^ Izborna tišina, Б92
  14. ^ „Извештај РИК-а за 2004. I круг”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2008. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  15. ^ „Извештај РИК-а за 2004. II круг”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2008. г. Приступљено 14. 4. 2013. 

Литература

  • Правила гласања на бирачком месту, Прес, 18.1.2008.
  • Председнички избори расписани за 20. јануар, Влада Републике Србије
  • Информације о гласању на председничким изборима 20. јануара 2008., Министарство за дијаспору Републике Србије
  • Информације о гласању на председничким изборима 20. јануара 2008. (2), Министарство за дијаспору Републике Србије
  • „Србија бира председника”. Приступљено 20. 1. 2008. , Политика, 20. јануар 2008

Спољашње везе

Викиновости имају новост(и) за чланак Председнички избори у Србији 2008..
  • Мрежно место председника Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
  • Републичка изборна комисија
  • Избори, Радио-телевизија Србије
  • Председнички избори 2008., Б92
  • Избори 2008., Прес
  • п
  • р
  • у
Председнички избори
Парламентарни избори
Књажество Србија Кнежевина
Краљевина Србија Краљевина
Социјалистичка Република Србија Народна Република
Социјалистичка Република Србија Социјалистичка Република
  • 1963.
  • 1965.
  • 1967.
  • 1969.
  • 1974.
  • 1978.
  • 1982.
  • 1986.
  • 1989.
Србија Република
Покрајински избори
 АП Војводина
Законски непризнати
избори у АП КиМ
  • Скупштина Косова (ПИС): 2001.
  • 2004.
  • 2007.
  • Локални избори: 2000.
  • 2003.
  • 2007.
  • 2008.
  • 2009.
  • 2013.
  • 2017.
  • 2021.
  • 2022.
  • 2023.
Локални избори
Књажество Србија Кнежевина
  • 1875.
Краљевина Србија Краљевина
Социјалистичка Република Србија Народна Република
  • 1947.
  • 1949.
  • 1950.
  • 1953.
  • 1957.
Социјалистичка Република Србија Социјалистичка Република
  • 1963.
  • 1965.
  • 1967.
  • 1969.
  • 1974.
  • 1978.
  • 1982.
  • 1986.
  • 1989.
Србија Република
Избори за националне савете
националних мањинаРеферендуми
  • Такође погледајте: Избори у Југославији
  • у деловима данашње земље: Избори у Аустроугарској
  • Избори у Османском царству
  • Избори у Бугарској
Портал:
  •  Србија